Da li i vi počinjete dan sa pametnim telefonom?

Hteli mi to da priznamo ili ne, činjenica je da se navike ljudi vremenom menjaju. Verovatno ste i vi naleteli na prijatelja kojem ste pokazali vaš pametan telefon i šta sve on može, a prijatelj vam je na to rekao da  mu to nije potrebno jer on samo obavlja pozive i šalje SMS-ove. Pokušali ste da ga ubedite da to više nije samo telefon, to je sada nešto više od telefona, ali džabe, ne želi da menja navike. I ovo je istina, ljudi ne žele da menjaju navike i da se odriču starih navika. Primećujemo, da u celoj priči ipak postoji mesto za nove navike. 🙂

Tako je isto bilo i sa pojavom mobilnih telefona, gde je puno njih negiralo da im je uopšte i potreban telefon koji će nositi uvek sa sobom. Isto tako je i tada bilo ljudi koji su jedva dočekali da kupe taj novi komad tehnike. I danas, svi imaju mobilni telefon i svi imaju novu naviku, mobilni je postao obavezan za poneti kada idete negde poput ključeva, novčanika…  Što bi značilo da su ljudi na stare navike samo dodali novu naviku i novo pravilo ponašanja. Samim tim fiksni telefon je vremenom dobio zamenu, pa ga sve manje koristimo i on postaje sve manje navika. 🙂

Iako se možda nekad čini da pametni telefoni neće tako masovno zaživeti jer ljudi samo telefoniraju i šalju SMS-ove, istina je da će itekako zavladati i svako će imati pametan telefon. Pametan telefon nudi korisniku potpuno prilagođavanje, instaliranje aplikacija koje ga interesuju koje su  mu potrebne tako da svako sa pametnim telefonom dobija više od telefona ali tačno ono što mu treba. Naišla sam na interesantno istraživanje koje je radio Ericsson ConsumerLab prethodnih 18 meseci. Oni su, upravo, posmatrali ponašanje korisnika  i promenu ponašanja korisnika kada je konstantno povezan na internet. Telefoni sa konstantnim pristupom internetu, uspevaju da uđu u sve pore našeg društva i da se integrišu u naše živote kao da su oduvek bili tu.

Kad smo već kod starih navika, danas većina, alarm za buđenje podešava upravo na telefonu, a nije oduvek bilo ovako. Eto ja kada mi zazvoni alarm na telefonu, prvo što uradim je da uzmem telefon i ugasim alarm i odmah kliknem na mail i krmeljivim očima preletim preko liste mejlova i pročitam one koji me interesuju. Stvorila sam i naviku da kada ovako ujutru pročitam mejlove, opet ih markiram kao nepročitane 🙂 da me podsete kasnije da ih detaljnije pregledam. Isto tvrdi i istraživanje Ericsson ConsumerLab-a. Danas u 2011. godini, 35 procenata Amerikanaca koji koriste Android i iPhone uređaje, koriste  aplikacije bez glasa pre nego što ustanu iz kreveta. Najčešća aktivnost je čekiranje Facebook-a,  18% korisnika se loguje na društvene mreže dok im je još glava na jastuku. Često korišćene aplikacije ujutru u krevetu su i one za dnevne vesti, vreme kao i To Do liste – lista dnevnih obaveza.

Zapravo, konstantan pristup internetu, najviše od svega menja ponašanje korisnika. Pametni telefoni omogućavaju korisnicima da gotovo instant pristupe netu i provere mail, tv program, red vožnje autobusa, prijave ispit i mnoge druge stvari. Dok pre pametnih telefona, morali smo da sednemo za desktop računar koji je uvek u zatvorenom prostoru gde je bilo pristupa intereti.  Na slikama ispod, možete videti kako su to grafički predstavili, pre i za vreme pametnih telefona, stil pristupa internetu.

U ovom istraživanju nisu zanemareni ni tableti, za koje se u početku mislilo da će zameniti laptop računare ali to nije slučaj. Na tabletima se danas koriste vrlo slične aplikacije kao na pametnim telefonima, tako da laptop računari i dalje igraju bitnu ulogu. Kada su pitali korisnike šta sledeće planiraju da kupe od tehnike, odgovori su bili ovakvi:

Kao što vidite, tableti su na vrlo zavidnom trećem mestu.

2007. godine Ericsson ConsumerLab je vršio istraživanje, ko su korisnici pametnih telefona. To je period kada se pojavio iPhone. Studija je pokazala da to nisu bili biznis korisnici, nego korisnici koji izuzetno vole i koriste multimediju. Tadašnji korisnici pametnih telefona (u Americi) su najviše telefon koristili za pretraživanje, surfovanje i instant slanje poruka preko mesendžera. Interesantno je da je tada većina korisnika pametnih telefona bila ženskog roda. Više od 80% korisnika je tada koristilo aplikacije na telefonu i to su bile uglavnom aplikacije za zabavu i muziku, kao i za društvene mreže. Svega 6% aplikacija su se klasifikovale u poslovne aplikacije. Oko 60% korisnika je navelo da je korišćenje aplikacija na telefonu prvenstveno zabavno.

Danas u 2011. godini situacija se pomalo uravnotežila.  Danas je 12% aplikacija na telefonu namenjeno poslu. Korisnici iPhone-a su i dalje ispod ovog nivoa, dok su Android korisnici visoko iznad ovog procenta korišćenja aplikacija u poslovne svrhe. Dok je kod Blackberry korisnika situacija drugačija, čak 26% aplikacija na telefonu je namenjeno poslu. Došlo je i do promene u tome što je sada veći broj korisnika pametnih telefona (oko 60%) muškog pola.

Kultura Aplikacija

Naravno sam pristup netu je stvorio uslove za razvoj ogromnog broja aplikacija za mobilne uređaje. Takođe, brz i lak pristup internetu je korisnicima pametnih telefona postao glavni fokus. Pored toga Ericsson ConsumerLab je ustanovio i da korisnici dobijaju satisfakciju u emotivnom smislu kada su u pitanju aplikacije.

1. Aplikacije daju ljudima osećaj bolje kontrole njihovih života. Ne samo da mogu da kontrolišu informacije i generalno poboljšaju komunikaciju, nego im aplikacije daju kontrolu i nad budžetom, ishranom i navikama sportskih aktivnosti. To su aplikacije koje kontrolišu potrošnju novca, minuta razgovora, poslatih SMS-ova, navika u ishrani, potrošene i unete kalorije dnevnim obrocima itd.

2. Aplikacije čine da ljudi imaju osećaj da pripadaju nekoj grupi koristeći specijalizovane aplikacije koje se bave određenom tematikom. U ovu grupu spadaju i društvene mreže kao što je Facebook, Twitter i LinkedIn pa stoga i aplikacije za ove mreže.

3. Aplikacije pružaju osećaj slobode. Aplikacijama možemo obezbediti osećaj samopoverenja, da ukoliko se pojavi nova situacija u našim životima, zasigurno postoji aplikacija koja će nam pomoći u toj neprilici. Pa tako GPS aplikacije uvek pomognu pri snalaženju u gradu i u vožnji (Foursquare, iGo, Gowalla), aplikacije sa augmentovanom realnošću su takođe često korisne prilikom istraživanja inostranstva…

4. Osećaj slobode je još veći kada se pomisli na to da postoji ogroman izbor aplikacija na marketu, pa tako i više različitih aplikacija koje vrše istu stvar, pa možeš da biraš. Povrh svega, aplikacije su vrlo jeftine ili često na Androidu besplatne. Tako ljudi porede isprobavanje aplikacija sa odlaskom u prodavnicu bombona. Svega lepog na jednom mestu. 🙂  Čak 88% korisnika redovno skida nove aplikacije dok se samo mali procenat aplikacija i zadrži na telefonima i korisiti. Mnogi kritikuju ovu situaciju kao lošu ali Ericsson ConsumerLab navodi da je zapravo ovo odlično i da ovakvo ponašanje govori o jačini izbora koju ima korisnik u svojim rukama. Skidanje aplikacija nije obaveza a ljudi to ipak rade. Još 2008. kada su radili istraživanje u vezi korišćenja iPhone-a korisnici su komentarisali da je odlazak u AppStore kao da su otišli u prodavnicu sa slatkišima. Navodili su i da je skidanje aplikacija interesantno baš zbog mnoštva izbora i stvara osećaj isčekivanja u čemu ljudi uživaju. Nekoliko godina kasnije, korisnici su izjavili da skidanje aplikacija stvara zavisnost. Da je to kao da ste otišli u šoping u vašem telefonu a zapravo ne trošite novac jer je besplatno.

Upotreba pametnih telefona je direktno uticala na upotrebu ostalih uređaja. Preko 20% korisnika je prestalo ili smanjilo korišćenje desktop računara, MP3 plejera, digitalnih kamera i GPS uređaja.

Kompletno istraživanje možete videti u PDF-u na ovom linku.