Kako rade SIM kartice?

Svi koristimo SIM kartice svakodnevno, ali opet, vrlo malo ljudi zaista zna kako one rade. Kada su u pitanju SIM kartice, sve što znamo o SIM karticama je da ih ubacimo u uređaj, što nam omogućuje da koristimo usluge operatera koji nam je izdao istu. Kad ih izvadimo, više ne možemo da koristimo usluge tog operatera. To je otprilike sve što ljudi znaju o SIM karticama. Ali, ima tu mnogo više od toga.

Šta je SIM kartica?

SIM je skraćenica od Subscriber Identity Module iliti Identifikacioni modul pretplatnika. Tako da, SIM kartica je mali, vrlo mali čip (nazvan kartica da bi ljudi lakše pamtili), koju ubacujete u uređaj poput telefona ili tableta. Ova kartica sadrži vaše privatne podatke preko kojih vas vaš operater identifikuje i uključuje ili isključuje vam servise u zavisnosti od paketa koji ste platili. Ukoliko je izvadite iz telefona, vaš paket nije moguće koristiti, jedino što na pametnom telefonu ili tabletu možete da koristite je WiFi.

Kada su se prvi put pojavile SIM kartice?

SIM kartice su se prvi put pojavile sa prvim digitalnim GSM mobilnim telefonima 1992. godine. Nokia 1011 je prvi GSM mobilni telefon koji se prodavao. Za razliku od analognih mobilnih telefona pre toga, GSM mobilni telefoni su koristili digitalnu tehnologiju za komunikaciju (relativno) bez smetnji, pored drugih stvari.

Zašto koristimo SIM?

SIM je bio deo Evropskog telekomunikacionog standarda koji je odvojio mobilne telefone od mreža na koji se korisnik pretplaćivao. Ovo je izvedeno tako što su sva potrebna sigurnost i identifikacioni podaci izmešteni na čip koji je embedovan na izmenjivi deo plastike u veličini kreditne kartice.

Kako je GSM tehnologija takođe konvertovala glas na oba kraja u enkriptovane digitalne podatke pre nego se pošalju radio talasima, SIM je takođe čuvao “ključ” (zapravo šifra) potreban za dekriptovanje podataka.

Šta još sadrži SIM kartica?

Kompjuterski čip na SIM kartici nema baš puno memorije, ali ima dovoljno da čuva informacije potrebne za konektovanje na mobilnu telefonsku mrežu. Ovo uključuje unikatni identifikacioni broj IMSI (International Mobile Subscriber Identity) koji se koristi za konekciju vas i vašeg sagovornika da ne bi došlo do pogrešnih poziva.

SIM takođe može da sadrži imena i telefonske broje (imenik) u ograničenom broju, tako da prilikom promene telefone ne izgubite listu vaših kontakata. Ovo je zapravo postalo suvišno danas kada imamo online servise za čuvanje kontakata, poput Google Contacts.

Zašto SIM kartice postaju sve manje i manje?

Originalna SIM kartica je bila sasvim ok za prve digitalne mobilne telefone. Bila je veličine platne kartice, zapravo one veličine koju dobijete od operatera iz koje izvadite mikro, nano itd. veličinu. Međutim, kako se tehnologija unapređivala i kako su telefoni postajali manji i manje, SIM je bio prevelik.

Prva solucija je bila SIM kartica veličina nokta. One su izdavane unutar one prvobitne velike SIM kako bi bile kompatibilne sa starijim modelima.

Standardna SIM kartica se zadržala dugi niz godina, ali kako su pametni telefoni postajali manji i tanju, prostor je bio premali i karticu su morale biti smanjene. Kao rezultat, pojavio se Micro-SIM standard koji je kreiran 2003. godine ali je prihvaćen tek 2010. Apple je prvi proizvođač koji je koristio Micro-SIM u njihovom iPhone 4.

Micro-SIM je bila neznatno manja od Standard-SIM kartica i veći deo razlike u veličini je bio bespotrebna plastika. Tako da je zapravo bilo moguće iseći Standard-SIM karticu i napraviti je Micro-SIM raznim alatima ili ako ste imali mirnu ruku, mogli ste to uraditi i makazama bez da je oštetite.

Ubrzo nakon pojave Micro-SIM kartica, Apple je 2012. godine u iPhone 5 telefonu ubacio Nano-SIM. Nano-SIM je zapravo sam čip bez imalo plastike oko njega.

Kako radi SIM kartica?

Kao što sam već rekao, SIM kartica sadrži vaše lične podatke, podatke o paketu, broj telefona itd. SIM kartica vam na ovaj način daje neki vid slobode. Možete promeniti telefon i prebaciti SIM u novi i idalje ćete imati vaš paket usluga.

Možete gledati na SIM karticu kao na člansku kartu kod operatera na kojoj su zapisani vaši osnovni podaci.

Prilikom uspostavljanja poziva ili internet konekcije, operativni sistem telefona operateru šalje vaš identifikacioni broj i time potvrđuje vaš identitet. Nakon toga server vašeg operatera proveri da li imate mogućnost za korišćenje tog servisa, ostvaruje konekciju i telefonski poziv ili strim podataka može da počne. Ovo se dešava instant (par milisekundi) tako da korisnik zapravo toga i nije svestan.