HTC Desire HD – DHD

Kako je već koleginica Goldie napisala, kupio sam HTC Desire HD. Nisam hteo da na brzinu napišem recenziju jer sam uvideo da telefon ima dosta novina koje treba isprobati i istestirati. Kako sam već godinu dana korisnik Androida na HTC Hero telefonu, nije mi strana ova platforma, tako da će recenzija verovatno biti poređenje sa pređašnjim iskustvom.

Pre kupovine telefona sam kao i obično dobro pogledao šta sve ima u ponudi na crnom i belom tržištu :), ali nažalost (ili možda sreću), telefon koji mi je poslednjih meseci zapao za oko nije bio dostupan na našem tržištu. Tražio sam da kupim Motorola Droid X, a kako ovo nije recenzija tog telefona, neću se previše obazirati na njegove specifikacije. Jedina opcija koja je dosta slična tom modelu, a koja je mogla da se nađe kod nas je bio HTC Desire HD ili skraćeno DHD. Prvi put kad sam pročitao DHD skraćenicu, nisam mogao da ne pomislim na Dial Home Device iz meni omiljene serije Stargate 🙂 DHD ima ekran dimenzije 4.3 inča – što sam inače i tražio da kupim. Ekran je iskreno ogroman, ali veoma pregledan. Rezolucija mu je 800×480 što je rezolucija i njegovog starijeg manjeg brata HTC Desire. Pored velikog ekrana, veliki plusevi za mene su bili 1.5GB interne memorije i procesor od 1Ghz ARM v8. Što je gotovo najbrži procesor za mobilne telefone trenutno u ponudi (ne računajući dual core). Telefon ima minimalan broj fizičkih dugmića, i za mene novi raspored istih. Na HTC Hero telefonu je bilo osam dugmića plus kontrolna kuglica, dok kod DHD-a je taj broj smanjen na 3 fizička dugmeta, četiri kapacitivna i izbačena je kontrolna kuglica/senzor. Iako volim inovacije i promene, dosta mi je trebalo, a možda se i nisam u potpunosti navikao da je otključavanje i zaključavanje telefona na vrhu telefona. Navika mi je bila da dva puta stisnem menu taster i mogu da počnem sa androidisanjem. Takođe je izbačeno dugme za javljanje i prekidanje veze, ali ovu promenu nisam toliko teško prihvatio. Kontrolnu kuglicu gotovo da nisam ni koristio, pa tako sem što je lepo izgledala na heroju, jedinu funkciju je imala u Recovery modu.

DHD nema fizičku tastaturu, pa je tako kompaktan. Prednja strana gotovo da je cela u ekranu, a dugmići pošto su na dodir pružaju osećaj da je cela površina ekran. Pre kupovine sam dosta čitao o razlikama između AMOLED i S-LCD ekrana, jer AMOLED nije upotrebljen kod ovog modela, već S-LCD. AMOLED je ekran “novije” generacije, i nisam baš siguran zbog čega je izostavljen ovde. Ali mogu reći da S-LCD sasvim dobro izgleda i ima veoma dobro osvetljenje. Boje izgledaju prirodno i normalno. Posle HTC Hero telefona mi nije neka promena što se kvaliteta slike tiče, ali veličina definitivno da. Jedino što je dosta primetno je da je ekran sada gotovo na samoj površini, dok je kod Heroja bio par milimetara ispod površinskog stakla.

U prodavnici je devojka upalila telefon sa mojom SIM karticom, tako da nemogu da kažem da sam prvi koji ga je upalio :P. Preskočio sam sve konfiguracije, pošto sam poučen iskustvo da pri prvom paljenju ide sinhronizacija sa Google serverima koja zna dosta megabajta da povuče, a to nikako ne želim preko 3G mreže da radim. Kad sam stigao kući u bezbednu WiFi zonu, pokrenuo sam ponovo Setup Wizard, kako bih telefon u potpunosti konfigurisao. Sve je bilo sinhronizovano: kontakti, alarmi, mailovi, aplikacije, ali sam se iznenadio kad se moj wallpaper koji sam imao na Heroju pojavio na DHD-u, što je u jednu ruku QL, na drugu malo zastrašujuće. Ali sinhronizacijom nisu bila vraćena sva podešavanja, tako da sam odmah krenuo u potragu za root-om, kako bih preko Titanium Backup-a sve to lepo vratio. Naišao sam na Visionary aplikaciju koja radi temp root, instalirao, pokrenuo, i odmah nakon toga Titanium Backup. A nakon toga Sprite Backup, kako bih vratio sve Call Log-ove, SMS-ove, MMS-ove i dodatna podešavanja telefona. Naravno ovo sve sam prethodno pripremio na Heroju. O ovome sam napisao i članak koji je doduše za Custom ROM, ali može se delimično primeniti i za prelazak na novi uređaj, jer u principu menjate ROM.

Dakle, nakon svega ovoga, odem ja u System Panel da vidim koliko je mesta ostalo, kad ono 846MB :D, odmah sam vratio sve aplikacije koje su bile arhivirane jer na Heroju nije bilo mesta, nakon toga sam instalirao nekoliko igara i aplikacija koje su između 10-50mb i i dalje imam 600mb slobodno. E ovo se zove sloboda! Telefon je stigao sa SD karticom od 8GB, tako da i taj prostor u skorije vreme neće biti zakrčen.

Kada sam već kod SD kartice, moram da napomenem da je zadnja stranica telefona urađena ovog puta iz tri segmenta, pa je tako baterija sa desne strane, gledano sa zadnje strane telefona, a deo za SIM i SD karticu na donjem delu. Ovi “poklopci” se veoma teško vraćaju, što me je lično malo uplašilo, jer prilikom flešovanja telefona, ukoliko Custom ROM uđe u tzv. BootLoop, potrebno je izvaditi bateriju i vratiti je, da bi se telefon restartovao. Takođe baterija se veoma čudno stavlja, jer nema nekog držača, pa pošto je inače teško vratiti poklopac, potrebno je ne paliti telefon pre zatvaranja poklopca, jer baterija stalno šeta.

Ono što je takođe novo za mene jeste Sense 2.0 interfejs, koji mogu priznati je na DHD-u veoma brz i veoma funkcionalan. Naravno postoje neke aplikacije i widget-i koje sam siguran da nikad neću koristiti, ali definitivno dobar napredak. Sense 2, koliko sam ja mogao primetim, stiže sa nekoliko inovacija:

• podrškom za skinove, gde dolazi nekoliko skinova koji su veoma neutralno i minimalistički urađeni, što meni lično odgovara, a moguće je skinuti, pa čak i napraviti svoje skinove;
• HTC Hub je opet novina koja je HTC-ov market, mada ne nešto preterano funkcionalan, ali dosta dobro izgleda;
• Connected Media je aplikacija koja vam omogućuje striming audia, videa i slika na uređaje koji podržavaju DLNA konekciju, pa je tako moguće pustiti snimak napravljen telefonom na umreženi računar sa Windows Media Player-om, što je po njima zamena za HDMI – mada lično mislim da bi HDMI bilo bolje rešenje;
• za mene nova stvar je i FM Radio i Quick Lookup koji se pali u bilo kom prozoru sa tekstom, duplim tapom se otvara mali meni gde je moguće kopirati, katovati ili pretražiti u Google-u selektovani tekst;
• Reader je takođe nova aplikacija koja vam omogućuje čitanje knjiga, knjige su gotove sve na engleskom jeziku, i iz Srbije nije moguće kupovati knjige.
• Fast Boot (pomenut ovde) je opcija koja je po default-u uključena i primetio sam je prvi put kad sam ugasio pa upalio telefon umesto restarta. Tačnije, telefon ode u neko stanje hibernacije, iz koje se gotovo momentalno podiže. Mogu da kažem da je ovo stvarno veoma korisno.
• Battery Saver će vam poisključivati željene servise nakon što baterija padne ispod određenog nivoa, i tako dati malo više vremena za pozive. Ovu opciju sam do sad koristio kroz locale aplikaciju, tako da je ona za mene postala suvišna.
• Sense.com web aplikacije se integriše sa vašim telefonom, tako da je moguće uvek locirati telefon, preusmeriti pozive, pobrisati sve sa njega, i još mnogo toga. Ali sam primetio da dosta “muze” bateriju, tako da je ovo za sada na off 😉

Kamera telefona ima 8MP i dual LED blic, fotografije su sasvim zadovoljavajuće, s obzirom da je objektiv veoma mali – ipak je to telefon. Međutim, kvalitet fotografije je mnogo bolji preko Vignette aplikacije koja radi jpeg kompresiju sa minimalnim gubitcima (100% quiality), dok kod default aplikacije koja stiže, ova kompresija je na 80%. Kada se koristi default aplikacija za fotkanje, primetio sam da slike imaju halo efekat koji se može izbeći postavljanjem sharpness-a na -2 ili -1. Sve u svemu, solidna kamerica za instant trenutke 🙂

Snimanje video zapisa je moguće u 720p rezoluciji, i slika je veoma bistra, a moguće je uključiti i blic pri snimanju, ukoliko se snimanje vrši u ambijentu sa niskom osvetljenosti ovo zaista pomaže.

Telefonom sam stvarno jako zadovoljan, preporučio bih ga svima kojima njegova veličina i cena ne predstavljaju problem. Telefon je dosta teži od HTC Hero telefona, ali ne toliko da bi to predstavljalo problem. Nakon update-a na 1.72.405.3 DHD je dosta brži i primetno glasniji.