Bejah u Parizu proteklih 15 dana sa namerom da se opustim, vidim malo sveta i naravno prošvrljam prodavnicama da vidim Motorolu XOOM ili neki Nexus S jer ih u Srbiji verovatno nikada neću videti (možda kada izadje Nexus Ž). Izlazim iz stana, vidim neki čovek priča na iPhone. Ulazim u brazeriju, neka devojka kuca nesto na iPhone. Ulazim u metro, nekoliko ljudi čačka iPhone. Posle nekoliko dana odmor u Parizu mi se pretvara u pakao! Shvatam da bukvalno 90% ljudi ima iPhone! Preplašeno sam ih gledao, pokušavajući krišom da pogledam koliko je sati na mom Desire-u. Osećao sam se kao iPhone u prodavnici Android telefona, kao karijes u zubnoj ordinaciji. Sad kada sam se vratio u Srbiju rešio sam da vam ispričam neke razlike između ajfona i Android telefona, sa potajnom nadom da će neko iz iKlana pročitati ovaj tekst i probuditi se iz svog iZombie sna.
Poći ću prvo od dizajna. Ako želite iPhone, imate čitave 4 opcije: ajfon 3 ili 4, crna ili bela boja. To je to. Što se tiče Android telefona, razlikuju se po proizvođaču, modelu, obliku, boji, velilčini... kada sve to saberemo i pomnožimo dobijamo cifru (znak) ∞.
iOS web pretraživač Safari ne podržava Adobe Flash što je isto kao kad mrtvi gladni držite u rukama gurmansku pljedžu. Stock Android Browser ima podršku za Flash i veliki broj modernih web tehnologija.
Bluetooth kod ajfona ne služi ničemu, osim za bluetooth slušalice. Da, to znači da sve svoje podatke ne možete prebacivati preko njega nego preko iTunesa. Bluetooth kod Android telefona savršeno obavlja svoju matičnu funkciju.
iTunes! Savršen program za neviđeno smaranje krajnjeg korisnika (iZombija), jedini način za prebacivanje podataka u telefon. Ko ga jednom proba, poželi da zapali i kompjuter i sebe i sve! Android nema iTunes.
Audio i Video formati. Ajfon ih podržava samo nekoliko, uz to potrebni su kojekakvi konvertori preko kojih se filmovi konvertuju u neki tamo iFormat pa se tek onda prebacuju u ajfon. Android podržava skoro sve poznate media formate bez ikakvih komplikacija.
Jedina pozitivna stvar sa moje tačke gledišta jeste količina memorije za skladištenje podataka koja je obično velika i eventualno dizajn. Ali opet, kome treba u telefonu 999999 pesama i 65536 filmova? Ja imam 4GB i ne mogu da je popunim, a mogu i da kupim veću memorijsku karticu.
Jesam Apple hejter, ali ovog puta nisam imao nameru da pljujem po njihovim proizvodima, već sam hteo na glas da se čudim zašto ljudi daju toliko novca za taj uređaj koji je funkcionalno osakaćen i ne vredi svoje cene. Da li će ikada taj narod da shvati da su neki proizvodi stvarno preterano komercijalizovani i napravljeni samo zarad dobiti pojedinca? Nekolicina osoba koje poznajem poseduju ajfon, na pitanje zašto im se taj telefon toliko dopada i kakve funkcionalnosti ima, dobijam odgovor: "Ne znam, ali ovo je Ajfon!" Android telefone neće ni da pogledaju, verovatno zato što se plaše da će im se svideti jer Android OS pruža skoro neograničene mogućnosti. A možda se kaju što su naseli na marketinški trik Steve Džobsa, pa sad moraju da hvale svoj ajfon jer su potrošili životnu ušteđevinu da bi ga kupili, ko zna. Nama ostaje da uživamo u našem voljenom Androidu i da volimo i mazimo naše telefone kao što smo činili do sada i potajno se smeškamo krajičkom usana. Android will be with you, always!
Slični tekstovi
Nosiva tehnologija i grupno finansiranje iliti wearables & crowdfunding
Standardi bežičnog punjenja telefona: Qi, Powermat, A4WP
Gikove treba zaposliti u poslovnicama operatera!
Da li se isplati kupiti jeftin Android telefon?
Kupite Tesla tablet online bez preinstaliranih aplikacija za samo 90 eura
