Ekrani osetljivi na dodir i njihova nesavršenost

Ekran osetljiv na dodir nije nov koncept tehnologije. Već godinama se ekrani osetljivi na dodir koriste kao ulazni interfejs na specijalizovanim uređajima. Tako na tehničkom fakultetu već odavno postoje ovi automati za pristup studentskom servisu, pa recimo ovakvi automati su primenu našli u bioskopskim hodnicim na kojima možete videti repertoar filmova, na bankomatima, dok je u svetu, naravno rasprostranjenost i upotreba ovakvih uređaja mnogo veća.

Mobilni uređaji su takođe već godinama unazad imali ekrane osetljive na dodir. Uglavnom su se koristile olovke za navigaciju po ekranu i ekrani su bili rezistivni – reagovali su na pritisak. Ali tek izlaskom iPhone-a, revolucija touch ekrana počinje. iPhone je predstavio multitouch interfejs koji je omogućavao vrlo laku navigaciju prstima i gestovima kroz operativni sistem. Kapacitivni ekrani su zamenili rezistivne koji omogućavaju lakšu i intuitivniju navigaciju prstima bez pritiskanja. Danas je iPhone samo jedan od mnogih pametnih telefona koji nude ovakvu funkcionalnost. Ovde možete videti infografik koji lepo prikazuje razlike u ekranima.

Postoji više prednosti koje donosi touchscreen revolucija, ali mogu izdvojiti tri najbitnije:

1. Nova inovativna navigacija – uzbudljiv i fleksibilan način navigacije kroz grafički korisnički interfejs. Prevlačenje i pinčovanje sada daje mogućnost da se interfejs ponaša na nov način sa manje napora.

2. Lakoća upotrebe – dodirivanje objekata i dugmića je prirodniji način interakcije u odnosu na tradicionalnu interakciju preko tastature i miša.

3. Vizuelna stimulacija – Prilikom dodira objekata može da se podesi odgovarajuća animacija koja kreira vizuelni osećaj za pokret. Tako čulo vida uživa u direktnom i realnom “dodirivanju” objekata koji se pokreću kao da nisu virtuelni.

Iako je revolucija ekrana osetljivih na dodir u punom jeku, postoje oni koji sumnjaju u ovu revolucionarnost.

Iz istorijske perspektive, pre bismo ovu pojavu mogli nazvati evolucijom. Budućnost tehnološkog razvoja je često veoma teško predvideti, tako da je prosto nemoguće znati da li će ekrani osetljivi na dodir biti aktuelni za 10 godina.

Otkud ove sumnje?

Ekrani osetljivi na dodir imaju ograničenja zbog kojih postoji sumnja da će biti zamenjeni.

1. Najveći problem kod korišćenja tastature i miša su ponavljajuće radnje koje korisnik izvršava što dovodi do bržeg umaranja. Koliko puta sam samo pomislila da bi bilo divno kada bi računar sam zapisivao moje misli, da ne moram da kucam, sedim i žuljam dupe. Ali nažalost, ekrani osetljivi na dodir nisu adekvatna zamena. Na tablet računarima touchscreen je odlična solucija ali i dalje nije nije praktično kucati na ovom uređaju. Opet, kada bi na desktop računarima imali touch ekrane, umorile bi nam se ruke od pipanja po ekranu i držanja u izdignutom položaju od podloge. Opet, postoji i rešenje da na računaru imamo dve touchscreen površine. Onu koju gledamo i donju koja nam zamenjuje tastaturu. Takvi računari danas i postoje na tržištu. Ali ovde dolazimo do drugog ograničenja.

2. Virtuelne tastature nisu dobra zamena za standardne tastature. Kucanje na virtuelnim tastaturama nije toliko produktivno kao kucanje po fizičkoj tastaturi. Ljudi normalno kucaju 60 i više reči po minuti što je vrlo teško postići na virtuelnoj tastaturi. Jedno rešenje je da se virtuelnim tastaturama doda senzor koji će kreirati odgovarajući feedback. Takođe postoji rešenje u glasovnim komandama ali bi onda morao da se promeni koncept poslovanja usled stvaranja povećane galame u kancelarijama. 😀 I treće rešenje je da se kreira potpuno novi ulazni uređaj koji će biti i dovoljno efikasan.

3. Ekrani osetljivi na dodir su skuplji od standardnih ulaznih uređaja što će sprečiti masovnu adaptaciju pogotovo u biznisu. Pored toga, popravka ili zamena je vrlo neisplativa u odnosu na tastature i miševe. Čak i brisanje otisaka sa ekrana često oduzima vreme korisniku.

4. Da bi se masovno na svetskom nivou prihvatio i koristio ekran na dodir neophodno je da se funkcionalnost tehnologije dokaže na više načina. Iako su tableti zamena za netbook-ove na kojima mogu da se urade jednostavniji poslovi, mnoge kompanije će ipak nastaviti da koriste tradicionalne kompjutere sa tasturama.

Postoje i ideje unapređivanja ekrana osetljivih na dodir, što bi pomoglo ovoj tehnologiji da opstane duže na tržištu. Pisala sam o recimo ideji da ekrani mogu da prepoznaju šta ih to dodiruje u ovom tekstu. Takođe, radi se i na tome da se kreira softver koji će iskoristiti touch ekrane i na druge načine od uobičajenih. Na primer kreirana je aplikacija za mobilne telefone koja omogućava slepim ljudima da brzo kucaju po ekranu osetljivim na dodir uz pomoć Brajeve azbuke. Ima raznih ideja. Ali da li će to pomoći ekranima osetljivim na dodir da opstanu?

Možda već za 10 godina ne budu tu, nego ih zameni nešto potpuno novo.
Šta vi mislite, šta je budućnost?